Znam da nećeš doći, al ipak te čekam,
Još ti čuje korake u gluvo doba noći.
Znam da nećeš doći, al' nadu ne gubim,
O, Bože, da l' će ova čežnja ikada proći.

Zašto svaka misao još ka tebi kreće,
Ta opaka žudnja još uvek me mori,
Kad znam da je gotovo, ponoviti se neće,
Zašto mi još svaka noć o tebi govori?

I znam da nećeš doći, al' ipak te čekam,
Svaka noć me srećo, ponovo tebi vrati,
I kad kažem sebi: "Gotovo je s nama,"
Srce naprosto ne ume da te prestane zvati.

Znam da nećeš doći, al' nada me vara,
Pa ti mesto čuvam kao nekad prije,
Nije ljubav prošla samo mene nema,
Jer bez tebe ni moje srce više isto nije.

Kad znam da nećeš doći, što minute brojim,
I zašto još spremam postelju za dvoje,
A sve mi nešto govori da ću dok postojim,
Biti teški ovisnik te ljubavi tvoje.

O kako je tužno, kad je život prazan,
Kao da i kiša za tobom noćas plače,
Shvatila sam da će bol biti beskonačan,
A ja svakim danom, volim te sve jače.