Često sanjam da si pored mene,
Da me nežno grle ruke tvoje,
Nema dana da te srce ne spomene,
Al’ to znaju samo noći moje.

A ja bih još ljubiti hteo,
Te usne što sanjam noću.
Pred Bogom bih se zakleo,
Da mi kažeš: "Čekaj me, doću."

Dva oka su mi malo za plakanje,
Kad mi u san dođeš pa nestaneš. 
A šta zna želja šta je nemoguće, 
Svaki put mi srce, bolom dotakneš. 

Ne zameraj srcu što te još voli, 
I što me stalno vuče tamo gde si ti.
Oprosti i suzi, što te zove i moli, 
Jer još za tobom tugu, ne može sakriti.