Da noćas i sveća počne goreti smelo,
Bez kapi svog voska i bez plamena.
Ni to čudo ne bi srce pokrenuti uspelo,
Jer krila su mi ljubavi davno slomljena.

Nije više stvar ni u oproštaju,
Ni u rečima što često kasno dolaze.
Neke ljubavi se ćutanjem tiho spašavaju,
A neke u tišini zauvek odlaze.

Ne tražim ja više ni razloge ni znak,
Odavno sam odgovore sve prećutala.
Ono što me slomilo, nije tvoj odlazak,
Već nada koju sam uzalud dugo čuvala.

Da I ranjena ptica poleti bez krila,
Da i olovni vojnik oživi preko noći,
Ni tome se čudu ne bih začudila,
Jer posle tebe nikom neću verovati moći.