Sanjala sam kako decu ja osmehom kitim,
Da nijedno više nikad neće zaplakati.
Sanjala sam kako nebo od sivila štitim,
Da nas ovo Sunce može, sve isto ogrejati.

Sanjala sam bolesnima rukom rane vidam.
I na svako zrno zla sam ljubav zasadila.
Kako mržnju iz ljudi ja pesmama skidam,
Da sam pukoj sirotinji dvore izgradila! 

Sanjala sam da sam sinoć u snu bila vila,
Tri krvava slova da sam, zauvek izbrisala.
Ljute puške maslinovom granom okitila.
Celim svetom da je pesma mira zapevala.

A kad bi bila dobra vila sve bih za mir učinila.
Nigde rata ne bi bilo niti bi se u snu snilo.
Zrno mržnje bih gasila. DečIji osmeh spasila.
Za tugu niko ne bi znao. Ceo svet bi zapevao.