U daljini ćutim - al' srce te čuje,
Polako kroz tišinu, stiže mi tvoj glas.
I dok život različite puteve nam kuje,
Uvek deo mene, živeće  za nas.

Ako naše vreme zaboravi daljine.
Neka neko drugi ispuni ti dan.
U srcu će mome ostati bez krivnje,
Tvoje bolno ime - kao tihi san.

I kad ovaj život prođe mi mo mene,
Sve će tada tiho pasti u tišine,
Al' ostaće ti naše divne uspomene,
Kao sitna žar, što tinja iz dubine.

A kad mi i život stranice zatvori,
Nek ti moja pesma ostane kao sjaj,
Znaćeš da je ljubav plamen koji gori,
i večna priča što ne zna za kraj.

Ne, neću ja više tražit' tvoje pute,
A neću ni sećanja buditi u snu,
Al' jednom kad zvezde nadamnom zaćute,
Biće ti žao što nisam više tu.