Dok crkvena zvona u tišini biju.
Bakarno veče kroz oblake rudi.
Na dnu oka suze, ko lopovi se kriju.
A sećanje staro polako se budi.

Dremljivo se vuku ovi sitni sati.
Kao da svaki korak, unazad mi ide.
Kao da me pomno, tvoja senka prati.
Okreću se oči, traže da te vide.

A ja još čekam neko lice nalik tvome.
I poglede tvoje na pogledu mom.
I danas mi vetrovi tuge dušu lome.
Još si tiha patnja i bol na srcu mom.

I kad mi oči poprime taj zamućeni sjaj.
A mladost u starost, prelije se sama.
Ni tad mojoj čežnji neće doći kraj.
Dok sam živa, znam, razmišljaću o nama.

A ja još čekam neko lice nalik tvome.
I poglede tvoje na pogledu mom.
I danas mi vetrovi tuge dušu lome.
Još si tiha patnja i bol na srcu mom.