Sreća moja kratko je trajala,
Brzo tuga suze mi izvukla.
Ni cela pesma nije odsvirala,
Samoća se pod kožu uvukla.

Još mi tvoje ime usne traže,
U svakoj noći kad tuga zaboli,
A tebi sve je uvek bilo draže,
Osim ovog srca koje te još voli.

Noćas opet stara tuga budi,
Uspomene što bole i peku,
Tebi je lako da me zaboraviš,
A moje suze još za tobom teku.

A niko te nikad voleti neće,
Kao ova duša što za tobom vene,
Kad ti jednom svi leđa okrenu,
Setićeš se, tada i ti mene.

Noćas opet ona stara tišina,
Puste želje još korake ti slute,
Još me mami srca tvog blizina,
Pa taman da usne kraj tebe i ćute.

Znam tvom egu kajanje ne šteti,
Al’ vreme ide polako se kreće,
Pusti srcu nek me se bar seti,
Jer te niko nikad k’o ja volet’ neće