Sve više me plaše svetla velegrada,
I što se želje za tobom sve više roje,
I zašto često razmišljam, s kim si, gde si sada,
Kad već odavno nismo zajedno nas dvoje.

Jednom ću ti doći oblacima sivim,
Ko izgubljena ptica napuštenog jata.
Doćiću ti ljubavi samo da te vidim.
Čežnja za tobom, sve češće me hvata.

Svuda oko mene tama i tišina,
Bez tebe srećo pusto mi je sve,
Tek po koji otkucaj se čuje u grudima,
Samo kad bi znao, koliko boliš me.

Tamo iza ugla nećeš ni primetit’
Jednu tužnu ženu iz prošlosti svoje.
Znam da će se tuga suzama osvetit’, 
Al' samo da te vidim, o najdraže moje.

Još jednom tvoje ruke da osetim na sebi,
Da se kao nekad s tobom ispričam,
I da me više ne bude znam žalila  ne bi,
Al’ samo još jednom da te ugledam,