I sinoć sam je opet video u snu,
Jedva da sam živ jutro dočekao,
Još osetim njene ruke na mom ramenu,
Ne pamtim kad sam se tako isplakao.

Umela je na poseban način da pokaže,
Svu ljubav što je nosila u srcu svom.
A najviše me zaboli kad mi neko kaže,
Nije valjda da si bio u vezi sa njom.

Jesam, jesam, bio sam, a i opet bih,
Otrov i med pio sam sa usana tih.
Na vatru i led bih opet pristao,
Samo kad bih znao gde je, 
kad bih je našao.

Oduvek sam bio slab na žensku lepotu,
Po tom pitanju nisam ni ja bio svetac baš,
Al’ ona je k’o prvo piće u životu,
Kad jednom probaš nikad ne zaboravljaš.