Kad je bura jaka, dobra je svaka luka,
Al’ ne uzdaj se u druge, već u samog sebe,
Jer neće ti spas pružit’ svaka ruka,
I neće drugi kao ja ginuti za tebe.

Ja želim onog čoveka, kog sam nekad srela,
I koji me na prvi pogled oborio s nogu.
Ja želim onog istog, kakvog sam zavolela,
Jer ja te ovakvog, prepoznati ne mogu.

Još uvek želim da ti budem, oslonac pri padu,
A ti meni ljubav, i u životu sve.
Da vratimo očima stari sjaj i nadu,
I da te opet volim kao nekad pre.

Jer i usred zime toplog sunca ima,
A i svaka tuga ima i svoj kraj.
Da naša ljubav bude živi dokaz svima,
Da preko puta pakla postoji i raj.

I veruj da ta borba trajala je dugo,
Dok nisam sama sebi zeleno svetlo dala,
Da teškog srca kažem zbogom moja tugo,
A u duši reku suza isplakala.

Znam čekanje nije bilo dokaz da sam jaka,
Ni odlazak moj neće biti, ni poraz ni slom,
A ni borba da te prebolim, neće biti laka,
Odlazim, a znam da ću umirat’ za tobom.