Još uvek me koraci prevare,
Na staru me adresu odvuku.
Dođem slomljen samo da te vidim,
Kao prosjak još ti pružam ruku.

 Pred vratima tišina me dočeka,
Ni svetla više ne gore za nas,
A ja se opet nadam iz daleka,
Samo da te vidim, da ti čujem glas.

Već ako ja tebi srećo, ne nedostajem,
Da l’ mi bar ime tvoji snovi pamte.
Bar glas da ti čujem da se obradujem,
Lakše bih podneo ove teške sate.

Još uvek te tražim putevima tajnim,
Mada znam i sam da kasno je za sve,
Al’ naprosto ne mogu srcu da zabranim,
Ma nisi ni svesna koliko volim te.

Šta će meni život kad nisam sa tobom,
Šta će meni jutra kad ih čekam sam,
Tebi je lako da mi kažeš zbogom,
A ja umirem od želje, da te ugledam.