Noćas mi tužne pesme ne pevajte.
Ni jednu koja me bolom na nju seća.
To zrno moje sreće ne dirajte,
Jer ona mi je još tuga najveća.

Ne budite mi te minule dane,
Još u njima njeno ime diše,
Sve što imam - to su moje rane,
I sećanja što zaborav ne briše.

U očima drugih, tražim oči tvoje,
I umirem da se vratim tebi.
Proklete su ove noći moje,
Nikome ih poželeo ne bi.

Noćas tužne pesme neka ćute,
Nek’ ih vetar odnese od mene.
Dok moje oči još njen korak slute,
Moje nade nisu izgubljene.

Čekao sam i čekaću još dugo,
Sve dok u meni ovaj život traje,
Pa i da mi daju srce drugo,
Njena ljubav u meni zauvek ostaje.