Kad tišina spusti krila preko noći,
Ja u njoj još tražim otkucaj tvoj,
Jer u svakom snu gde sećanje kroči,
Ostao je deo mene otkad nisi moj.

Još po sobi miris tvoje duše luta,
Kao senka što me svake noći u san prati,
A u meni ista neprebolna slutnja,
Da ta ljubav nikada neće da se vrati.

Kad bi znao, samo kad bi znao,
Koliko mi još fale ruke tvoje,
Samo kap ljubavi kad bi srcu dao,
Oživelo bi i ovo telo moje.

I kad zora tiho kroz prozore svane,
Ja se još budim sa imenom tvojim,
Dok u grudima sve od tišine stane,
Još te čuvam međ' snovima svojim.

A ako me vreme u tebi zaboravi,
I ne setiš se čak ni imena mog,
Nek ti ova pesma trag ljubavi ostavi,
Da ću te voleti do života svog.