Još u tvom sakou ja tražim toplotu.
Ljubim praznu čašu iz koje si pio.
Davao si krila ovom mom životu, 
A kao ranjenu pticu si me ostavio.

Ja nisam znala da strahovi postoje, 
Tvoje su mi ruke uvek zaklon bile. 
Sad, kad mi najviše treba rame tvoje, 
Moje su se noći u čemer pretvorile. 

Pod okriljem ovog začaranog neba, 
Nesnađena bez tebe, kao nikad pre. 
Još mi tvoja ljubav besprekorno treba,
A ostalo mi samo bolno sećanje. 

Da li je to navika il' starih želja delo, 
Da se suza u prošlost, vraća svaku noć.
Da još tvojim imenom zadrhti moje telo.
Ma nikada čežnja za tobom neće proć?