Prohujaše mladi dani,
Nebom blede zvezde moje,
O, mladosti, stani, stani…
Kad jednom odeš, gotovo je. 

O, mladosti, tugo moja, 
Gde su oni dani sreće,
Kad je svaka hladna zima,
Na srcu bila k’o proleće?

Krila si mi srcu dala,
Pokazala sreću najveću.
Život u bajku pretvarala,
Al’ jedno ti oprostit’ neću.

Što mi dade da je ljubim, 
U toj najlepšoj radosti?  
Da je ljubim pa izgubim. 
O, mladosti! O, mladosti! 

Al’ tad nije znalo srce moje,
 Da ljubav nije samo čaša meda,
I gde mladost krije čari svoje,
Da tu život jače i ujeda.