Polako palme njišu grane.
Mlad se mornar na put sprema.
Svoju dragu nežno ljubi,
Majka plače, mira nema.

Drage ptice, galebovi,
Sinjeg mora vitezovi,
Štitite mi mog mornara,
Majka suzom progovara.

A i vi, ptice galebice,
Čuvajte ga ko sestrice.
Čuvajte mu jedra barci,
Da se živ, zdrav vrati majci.

Al’ devojačke usne zbore:
“Prisešće ti sinje more.
Budeš li me prevario,
Grom ti jedra zapalio.”

Začuđena majka sluša…
Ma gde će ti crna duša?
Daće Bog, imaćeš svoje,
Ne stigle te suze moje.