Na rastanku poželesmo jedno drugom sreću,
Al’ u tom trenu oboje nas suza izdala.
Tu noć bola ja nikada zaboraviti neću,
Jer nikog nisam kao tebe tu noć oplakala.

I kad usne moje zaborave smeh,
Ostaćeš mi žar u krvi kad tuga me opkoli.
Večna rana na srcu, moj najlepši greh,
I vrela suza u oku kad sećanje zaboli.

I poslednje svetlo kad ugasim u noći,
I sklopim oči umorne od čekanja tvog,
Ti ćeš kao šapat kroz moje snove proći,
Jedina ljubav vredna svakog nemira mog.

I nije tačno da će vreme tragove prekriti,
A ni ljubav nije reč da se izbriše.
Nije važno ko će sutra tvoja ljubav biti.
Ja znam da ću te voleti, voleti najviše.