Majka je rođena da voli i prašta
I kad je nekad suza zaboli,
Ne postoji niko na ovom svetu,
Da može toliko da prašta i voli.

U njenim očima nema suda,
Samo tišina što tugu leči,
A i kad padne uvreda gruba,
Majka ostaje - bez teških reči.

Zamerit neće kad dete ne ume,
Da kaže "hvala", "oprosti", "izvini".
Rođena je da voli, prašta, razume,
U njenom su srcu široki aršini.

Majčino je krilo uvek sigurna luka,
Njena ljubav nas greje, štiti i brani,
A jednom, kad pesma ostane bez zvuka,
Ostaće nam večna, tiha svetlost u tami.