Znam da sve se rađa iz bola i krvi, 
I da samo srodna bol osmeh izmami. 
Da se večno pamti, taj poljubac prvi, 
Al' ne znam kako ljubav može da se zabrani. 

Ne tražim ja zlato ni krunu od slave,
Već tvoju ruku u mojoj kad oluja krene.
Ako grešim što želim da nam ljubav traje,
Nek' sud mi pišu zvezde,a ne uspomene.

I zašto ljudi ruše ono što Bog stvori,
Da nam srca u grudima zamiru i ginu.
A ljubav nije greh već plamen koji gori,
Kad se duše spoje u jednu sudbinu.

Zar treba da hodam putevima tame, 
Pokraj ove svetlosti što mi život dade.
Da mi ljubav s tobom zbog gluposti zabrane.
Oprosti im Bože, ne znaju šta rade!