Taman da je čitav svet u vatri i dimu,
Da se Bog i đavo u oči pogledaju,
Ja bih kroz taj oganj, kroz tu mračnu tminu,
Do zadnjeg ruke od tebe, ne odustaju.

Taman da mi srce ko buktinja gori,
Da mi kosti lomi pod teretom bola,
Braniću te veruj, dok krv u meni govori,
Dok mi duša ne ostane i prazna i gola.

Nek me noći slamaju i tišine guše,
Nek me putevi bez nade zauvek odvedu,
Ja ću ispod kože nositi tvoje ime,
Kao svetlo što ne da srcu da potone u bedu.

Nek me vreme pregazi, nek me ljudi slome,
Nek me život baci na dno bez milosti,
Kad sve jednom nestane i ugase se zore,
Ti ćeš ostati trag moje poslednje svetlosti.

I kad mi na usnama zadnji dah presuši,
Iz pepela mog imena će želje nicati.
Jer ljubav što peče ne umire u duši -
I u beskraju ću sivom za tebe disati.