Kažu da se dobro dobrim vraća,
Ja ne bih rekla da je uvek tako.
Sve nema cenu, al' ipak se plaća,
Dobar čovek, nije biti lako.

Nebrojno sam pregrmila puta,
Radoznalost od dokonih ljudi.
Da l' sam srećna il' sam zabrinuta,
Uvek nešto kod mene ih čudi.

U svom životu igram glavnu rolu.
Svaku priču ja kreiram sama,
Pa i kad sam u najvećem bolu,
Ja i tad nosim osmeh na usnama.

Znaju ljudi i te kako znaju,
Al' crv sumnje baš im ne da mira.
Što baš uvek, za njega me pitaju,
Al’ znaju oni šta mi srce dira.  

E, prokleta mi svaka suza bila,
Koja bi me pred njima izdala.
Ma žedna bih s lista rosu pila,
Al' ne bih se njima pojadala.