Hodala sam hodnicima dugim,
 Tražila sam stare uspomene,
 Neka čežnja srce mi pritisla,
 I poželeh da si pokraj mene.

Još noći moje nose ime tvoje,
 Svaka misao meni tebe vrati,
 Čemerne su ove noći moje,
 A ne mogu te iz srca izbrisati.

Još te čuvam u tišini sobe,
 Gde sećanja tiho dišu sama,
 Niko ne zna da srce te još zove,
 Da i kad ćutim - ja pričam o nama

Gledam jutro - već se tiho budi,
 Dok se noć na počinak sprema,
 A tuga sve jače steže moje grudi,
 Koliko te želim - a tebe, srećo, nema.

Neću suze pred svetom da brojim,
 Nek’ me vide jaku kao stenu,
 I kad ostanem sama  s bolom svojim,
 Ti si opet tu - u svakom mom trenu.