Ne otvaraj mi zaceljene rane,
Zar ne možeš ni jedan san obići. 
Izgubljeno vreme i minule dane,
Oboje znamo da ne možemo stići.

Često sebe još preispitujem,
Zar je stvarno moralo sve tako?
Umirala da korake ti čujem,
A ti sve si shvatao olako.

Da me vidiš, poznao me ne bi,
Totalno sam, novi, imidž izgradila.
Samo da znaš iz inata tebi -
I srce sam svoje podmladila.

Sad me baš briga šta drugi govore,
I šta će se sutra po gradu pričati.
Ma umrećeš srećo od ljubomore,
Al’ trebao si o tome, pre razmišljati.