Svaka žena nosi jedinstvenu lepotu,
U svakoj se ženi po neka tajna krije.
Savladaće svaki izazov u životu,
Uvek će više dati, nego što dobije.

Osmeh je žene umetnost prava,
Koja ne zahteva šminku ni posebne reči,
Ta moćna vedra duša lepršava,
I najtežu tugu može da izleči.

Kad voli, voli, do zadnjeg atoma,
Svoje brani do poslednjeg daha,
Odana, brižna, istrajna veoma,
A kad zatreba - spartanka bez straha.

Žena je rođena da prebrodi patnje,
Istrajnost žene, njena je vrlina,
Bog joj dao suze kao olakšanje,
A nekad su slađe od svakog mladog vina.

Žena je osmeh kad duša zaboli,
Topla reč kad se svet hladan čini,
I kad je život problemima opkoli,
U stanju je pronaći svetlost u tmini.

Nežnim će glasom ko slavuj da poje,
Ko lavica hrabro gnezdo da brani,
Žena harizmom pokazuje čari svoje,
A najopasnija je kad je neko rani.

Žena je kao večna vatra -
Što i kroz oluje svoj plamen čuva,
Sve dok je kroz život vodi njena mantra,
Umeće na licu osmeh da sačuva.

U njenom su oku i sunce i kiše,
Pa i po koja rana tu stoji,
Al’ dokle god ljubav u srcu joj diše,
Biće najjača sila što postoji.

Žena je nežnost koja prašta,
Ali i oluja koja sve izdrži,
Žena je u stanju da preživi svašta,
Al’ uzde života, čvrsto u šaci drži.

Zato poštuj ženu dok kraj tebe bdije,
Jer mnogo više nosi ispod površine,
U njenom srcu, čitav jedan svet se krije,
Pun ljubavi, snage, nade i tišine.

Žena je kao večna vatra  -
Ne gori da bi obasjala samo put života svog,
Već da bi i drugima svetlost bila,
Jer takvu je i stvorio Bog.