Kad se iz tišine rodi tvoje ime
I kad noć donese sećanja daleka,
U tom trenu stara suza zaboli me,
Al' za neke rane ni danas nema leka.

Ko ti vrele usne na usnama nosi?
Ko to noćas ljubi tvoje oči snene?
Dok je nežno grliš i miluješ po kosi,
Da l' bar nekad kradom pomisliš na mene.

Neko drugo more brodove ti nosi,
Neka druga žena na srcu je tvom.
A meni vetar tuge još čežnju donosi. 
Što te ne sačuvah ja na srcu svom? 

I dok tebe ljube tuđe usne sada,
Dok te njene ruke maze svako veče,
Ja o tebi sanjaću  isto k’o nekada -
Jer neke se rane nikad ne izleče.