Moji snovi još sanjaju o tebi.
Naše slike još pričaju o nama. 
Nema dana da setila se ne bi, 
a videla te nisam godinama. 

Volela bih da si pokraj mene,  
da opet budni maštamo u dvoje. 
Nije tačno da tugu leči vreme,  
živ su dokaz ove suze moje. 

Još zastanem ko prosjak pred zoru,  
ne bi li te možda u prolazu srela. 
Pružam ti ruke, k'o galeb krila moru. 
nema dana, da te nisam poželela. 

Posle tebe duša prazna kao čaša,  
ja, ko mrtva zvezda, bez svojega sjaja. 
Da l' je do sudbine il' je greška naša, 
da nas samo sećanje u mislima spaja.