Ne moraš da ljubiš,
Ne moraš da voliš,
Jednom kad me izgubiš
kasno je da moliš.
Ne moraš da daješ,
al' uzmi sve od mene,
Samo kaži da pristaješ,
na ljubav jedne žene.

Prošla bih kolonu,
tuge što me prati,
Zapevala onu,
tvojom ću se zvati.
Nebesko plavetnilo
tad bi bilo moje,
Srce bi poletilo,
tamo gde i tvoje.

Ne daj da mi usne
te poljupce prose,
Nek me srce uzme,
Da me noći nose,
Da me lahor njiše,
na grudima tvojim,
Samo pokraj tebe,
tuge se ne bojim.