Naiđe tako ponekad vreme,
Kad sećanje niotkud doleti,
Kad probudi stare uspomene,
Svaka me pesma na tebe seti.
 
O da l’ si još uvek isti?
Da li te i ona voli kao ja?
Il' te možda čežnja tišti,
Za ženom koja te volela?

A nisam ni ja ona stara,
Koju si nekada ljubio ti.
U očima nema tog žara,
Kao kad smo se voleli mi.

Al' vreme ide sve polako briše,
Pa i mladost odnese negde tamo,
I uvek jedno srce voli više,
I kad bez ljubavi ostaje samo.