Kao putnik bez adrese
 još tražim svoj put.
Čekam da se čuda dese,
 drhtim kao prut.

Osećam da nije kasno,
Znam osećaj taj,
Sve dok je srce zove glasno,
Ne, to nije kraj.

Noćas pijem sve što teče,
Da bol ubije,
Još je čekam svako veče,
Suze ne krijem.

Znam ja da su šanse male,
Al’ još tražim spas.
Ma umro bih ko od šale,
Da joj čujem glas.

Vratiće se jednog dana, 
pazi kad to znam.
Zaceliće stara rana, 
čim je ugledam.

Šta ću ljudi kad je volim,
To je usud moj,
Ako treba čekaću je,
Ceo život svoj.