To zadnje veče kad si odlazio,
Oko mene sve je od noći bilo tiše,
Onog trena kad si glavu okrenio,
Ni slutila nisam da te neću vidit više.

O, kako me bole ta sećanja daleka.
Posle tebe u meni sve se ugasilo.
I tuga me kao starog znanca čeka.
Tek što bi srce, na tebe pomislilo.

Još uvek te tražim u snovima bez kraja,
Kad se želja za tobom ko bumerang vrati,
I dok život neke druge puteve nam spaja,
Moje srce stare korake još prati.

Al’ ljubavi neke nikad ne izblede,
Ma koliko da se vreme trudi da ih skloni,
Iz pepela znaju zasijati ko zvezde,
Kad sećanje staro na duši zazvoni.