Još uvek sanjam ta divna jutra,
i kako ti srcu otkucaje brojim.
Da smo negde, daleko od sutra,
a onda se gušim u suzama svojim.

Tražim način kako da se snađem,
da preživim jutro, kad vidim te u snu.
Kako iz tame sjaj da pronađem,
kako da se priviknem da nisi više tu.

Kako da naučim da te više nemam,
I da te pogledom, ne tražim svaki čas.
Da ručak za dvoje više ne spremam,
I kad plačem - da ne plačem na sav glas.

Još uvek se borim sama sa sobom,
kako da se naučim s bolom živeti.
Ni pusta želja da mine za tobom -
A znam da te više ja neću videti.

Sećanje na tebe utehu mi daje,
u meni ljubav nikad, neće umreti.
Sve dok ovaj život u meni još traje -
imenom ću tvojim, do kraja živeti.