Eh, da sam ti ljubav, a ne ljubav stara,
Da opet zatreperim od dodira tvog. 
Oživelo bi srce što za tobom izgara,
Ne bih te više pustila iz naručja svog.

Eh, da sam pesma, na usnama tvojim,
Da me pevaš dok rujno vino ispijaš.
Da te nežno trujem poljupcima svojim,
Da opet skupa sa mnom od sreće zasijaš.

Oprosti što te želim i što nemam mira,
Što za tobom lutam u mislima svojim.
Jer svaki put kad čujem da naša pesma svira,
Ja zamišljam sebe u rukama tvojim.

Eh, da sam ti ljubav, a ne ljubav stara,
Ni ovaj život jedini, ja žalila ne bi,
Al' da pevajući umrem sred tvojih nedara,
Tek onda bih čežnju, smirila u sebi.