Gledam grane staroga kestena,
Vraćam slike iz mladosti svoje.
Ljubila me, tu jedna divna žena,
Zbog koje su osedele kose moje.

Godine se kalendarom broje,
A ja svaku, još tugom ispratim.
Prežalit’ je neće srce moje,
Bar pod stare dane da je vratim.

Što mi nisu đurđevdanske kiše,
Tu noć malo razum prosvetlile.
Već kad sam je voleo najviše.
Što su oči baš kod nje pogrešile.

Čaša vode, jedno parče hleba,
Al' ti srećo da budeš kraj mene.
To je sve, što mome srcu treba.
Kad me zabole stare uspomene.