Još si moj osmeh u svakoj kapi bola,
I najlepša pesma kad usne zaneme.
Al’ ostala je istina i tiha i gola:
Da smo se sreli u pogrešno vreme.

Dolaziš mi u sećanje kad noć zamiriše.
Kad ti ime izgovorim, srce stane mi na tren.
Ni san da te odsanja, ni zaborav izbriše,
Ako je ljubav pitanje, ti odgovor si njen.

Još si moja tišina što srce mi budi,
Pogled što ostaje kad sve se drugo ruši.
U tami si svetlo kad želja zarudi,
I pritajena bol što tinja mi na duši.

Iz očiju tvojih želje sam ti krala,
Ispred svakog daha, davala ti sebe,
Ako sam tvoj greh, a da to nisam znala,
Pred Boga ću stati, moliti oproštaj za tebe.

Sada nas već prošlost od ljubavi deli,
I nek vreme prećuti kad suze zasjaje.
Jer nismo se izgubili - samo smo se sreli,
U ljubavi koja boli, a večno će da traje.