Mnogi kažu da je ljubav topla kao leto, 
razigrana kao ptica, nežna kao pena,
raspevana kada je ozarena srećom, 
a jednako je priželjkuju i čovek i žena.

Onaj gore nekad zna pomrsiti konce,
pa puno puta prave s pogrešnima spaja, 
tako da će mnogi od nas iz koliba u dvorce,
pojedini spavat s tugom, a neki stić' do raja.

Ponekad se i sreća umori dok nas prati, 
zato srcu treba, na vreme dat' do znanja,
da neće iza svake tame svetlo zasijati, 
a gde tuga zaigra, tu nema radovanja.

Kad-kad nije sve onako kako nam se čini, 
nekad čovek preko hleba, pogaču poželi, 
 kao pruga kad proguta maglu u daljini,
i sreća puno puta zna u trenu da izbledi.

Ako zemlju ranjenu proleće obnavlja, 
tako će i nova ljubav zameniti staru, 
mada prva za sobom tuge trag ostavlja,
srce će je čuvati, u zlatnom spomenaru.