Sa usana sam devojačkih,
Isprobao sve vrste  karmina,
Kuća beše mi kafana. 
Mladost dadoh drumovima.

Nemam kuće ni kućišta,
Nemam drage ni ognjišta,
Al' imam zlatne uspomene,
Na ljubav jedne divne žene.

Samo ona nek ne pati,
Jer od sebe sve je dala,
Njen će grešnik ceh da plati,
A njoj za uspomene hvala.

Kad sudbinska mi zora svane
Kad dogori moja sveća,
Nek ova pesma joj ostane,
I neka je na mene seća.

Nek zna da sam je voleo,
Al' drugačije nisam znao,
Prekasno sam razumeo,
Da sam sreću prokockao.

Samo ona nek ne pati,
Jer od sebe sve je dala,
Njen će grešnik ceh da plati,
A njoj za uspomene hvala.