Iz oblaka kiša lije,
 grmi, seva, tutnji, bije.
Na ulici vidim dete,
 niz lice mu suze lete.

Upitah ga čedo moje…
gde te vode staze tvoje?
Gde je majka? Imaš li je? 
Vidim da ti lako nije.

Nemam čiko, umrla je. 
Ocu druga, već došla je.
Otac pije i ne haje, 
što je bolje, sve njoj daje.
  
Zbog mene kaže, nema sreće.
 Ona  tuđe dete neće.
Čim popije, mene tera, 
da na miru s njom večera.

Iz oblaka kiša lije, 
grmi, seva, tutnji, bije.
Rekoh, uđi čedo moje, 
ni ja nemam majke svoje,

I znam dobro šta je tuga, 
i maćehi biti sluga.
Al' nemoj nikad oca kleti, 
Ima ko će to videti.