A i đavo baš poludi kad ogrne noć, 
Tera me na iskušenje kao i sinoć, 
Da probudim uspomene i probudila,
Svaku tvoju sliku vrelom suzom umila.

Eh, da su mi želje ptice, pa da poletim!  
Moja slatka nesanice, da ti doletim! 
Da ti šapnem, usne taknem, da te milujem. 
Da osetiš koliko ti se ja još radujem!

Od sumraka do svitanja ljubila bih te!
Saznao bi bez pitanja koliko volim te! 
U oblake među zvezde, tajnu sakrila,
I opet bih ti došla kad bih te poželila.

A volim te, volim srećo isto kao pre,
Još nikako da se želja nadi odupre,
Neće srce, neće duša, a neću ni ja,
Da ugasim ovu ljubav što u meni sja.