Moj golube, ptico moja bela,
Da li si mi dragoga videla,
Zašto mi se već dugo ne javlja,
Da l' boluje il' me zaboravlja?

Vidim plačeš, golub tiho zbori.
I njegovi su zaplakali dvori.
Neko mu je tužna pisma slao,
Da drugi ti je prsten obećao.

Sačekaj me moja ptico bela,
Ponesi mu venac što sam plela.
Svaka šara suzom izvežena,
Kaži mu da nisam isprošena.

Leti ptico nebu pod oblake!
Kaži da ga sanjam noći svake.
Da još  kose ja nisam rasplela,
Da ga volim, ko što sam volela.