Dala sam ti ruku da preplivaš more,
Na obroncima snova, nad tobom sam bdila.
Čuvala sam osmeh da ti obradujem zore,
A sada se pitam, gde sam pogrešila?

Da umesto kiše, pada sreća s neba, 
Znam da ti bi nosio kišobran i tada. 
A ko preko pogače srećo traži hleba, 
Od neskromnosti svoje obično i strada. 

Dok sve reke teku na tu jednu stranu,
Ti krenuo uzvodno da stigneš na dno.
Da te život lomi kao suvu granu,
A mogli smo ludo jedna i dalje zajedno.

A kad jednom zastaneš umoran od svega,
I kad ti tuga iskida dušu kao meni,
Kasno je da se kaješ zbog svojega ega,
A znam da ćeš me tražiti u svakoj uspomeni.