Dvadeset i jedan dan,
Kola, pare, prazan stan.
Dvadeset i jednu noć,
Ona s mora neće doć.

Vozim je na stanicu,
I nju i drugaricu,
A u glavi kujem plan,
Da ostvarim muški san.

Jedva čeko da ode.
Da se čuda dogode.
Srce skače ko dorat.
Nisam mog'o dočekat.

Taman isplaniro sve,
Kad eto, tašte, gospođe.
Reče, rekla mi da sredim stan.
Da ti kuvam svaki dan.

Na oči mi pao mrak.
Odmah pade u bedak.
Nije žena kriva znam.
Ne mogu da se obuzdam.

A rekla mi je, uživaj.
U gradu jedi, ne kuvaj.
Reči  medom  medila.
Dabogda u sobi presedila.

Dvadeset i jedan dan,
Nek pljušti kiša povazdan.
Ne mogla se sunčati,
A ni u moru  okupati.

Čuj, dvadeset i jednu noć,
Ona s mora neće doć.
A mater mi uvalila.
Ma sve mi je pokvarila.