Često puta razmišljam o tebi,
Kakav bi naš susret sada bio? 
Da li bi me poznao, il’ ne bi
I ko bi koga prvi pozdravio?  

Ko bi kome prvi ruku dao? 
Koja bi nam bila prva tema? 
Ko bi prvi priznao da mu je žao? 
Ja znam da bih, pucala ko stena. 

Al' život ide, nosi vreme drugo,
 Zaboravu ne dam da te briše. 
Mada nismo zajedno već dugo, 
Još mi suza na tvoj dlan miriše. 

Ne sastavlja se čaša razbijena,
Ni izgoreno više planut neće, 
Al' u srcu će ostati uspomena, 
Kao simbol jedne davne sreće.