Već umoran ciga stari,
Od kafana i od dima.
Za pesmu više i ne mari.
Prazan pogled u očima.

Uzeo je život maha,
Svaka bora tajnu krije.
Voleo do zadnjeg daha,
Ali sreću naš'o nije.

Ispod staroga kaputa,
Grudi bolom razbijene.
Nema nade, nema puta.
Sve su želje potrošene.

U rukama mu violina.
I ona čezne za tišinom.
Na njoj struna iskidana,
Sad ukrašena je prašinom.

Ni gudalo snage nema,
Da miluje joj žice tanke.
U zaborav polako sprema,
Tužne pesme i rastanke.

Dušu im je ciga dao.
Nikog osim njih i nema.
Ni tu ženu nije dočekao.
Al' nada nije izgubljena.