Kuku lele... kuku lele...
Dve se komšinice srele.
Obe dobro jezik služi -
Ne znaš, čiji li je duži!
 
Jedna Ela, druga Bela,
Potiču, iz istog sela. 
I čim bi, na sokak stale -
Sve bi redom, opanjkale.

I poče Bela, svoju stori,
Na startu vala - odma gori!
Odma oca, odma majku,
I sve redom, po sokaku.
 
Ova kurva... ona drolja...
Ko biva - Bela je najbolja!
To što sin joj tate nema -
E, to je zabranjena tema!

Al' uhvati vazduh Ela,
Pa krenuh, s onog kraja sela: 
Savo kocka... Mile pije...
 Peri žena, verna nije!
Ani izgore večera, 
Soka pratila švalera!

Sad jedva Bela, reč otela,
Pa prvo malo - nju oplela.
I kao grom, iz vedra neba, 
Ubode je, baš di treba!  
 
"E, blago tebi, moja Ela,
Snajka vredna... i vesela!
Po sokaku, svi divane -
Da umiljata je ko lane."

"E draga moja Bela... 
Tanko bih ja srala,
Kad bi ona meni, 
koru 'leba dala!

Ta nije u stanju,
 ni čorbu da skuva -
Sva iscrtana, izbušena...
 da te bog sačuva!

Jebala je, njena sorta,
Iz njene ruke - nikad torta!
Samo kad se udat znala, 
Al' imanje ugledala!

Natakla se, na te štikle,
Vala, do tavana nikle.
Napudra se, čim ustane,
A ustane - kad noć pane!
Samu sebe uslikava,
Noću budna... danju spava.

Psuje Ela, jebe majku,
Na Fejsbuku - noć je  svaku!
Ne nosi se, ni ko žena -
Golo dupe, i ramena.

Ni provirila, u štalu nije,
I - zamisli! noge brije!
A dve špage... cele gaće...
To je do matere, i do ćaće.

Lepo su je vaspitali,
Ko lutku je napumpali.
Jedna njena sisa, Bela,
Ko ova moja glava cela!

Na njoj - tuđa kosa gusta,
Ko kelnerski šlajbok... usta!
A tek nokti... mili Bože...
Kako dupe brisat može?

Na šta liči, kad sve to skine -
E, moj sine... e,  moj sine!


Al' se tema, zakuvala,
Bela sva se upljuvala.
Snajka joj je rana ljuta -
Al sklonila ih kiša s puta.