Čekaj me srećo, znaš da ću ti doći,
Pre svitanja bela da ti rasanim san! 
Da ti ispijem rosu sa snenoga čela,
I da ostvarim srcu davno željen san.

Kad ti budem došla, zaključaćeš vrata.
I navući zastore na prozore svoje.
Ne želim da čujem ni kazaljke sata.
Hoću da čujem samo srce tvoje.

Pa kad silna želja opkoli nam tela,
I kad ne budemo znali, čije je koje.
Kad u nama plane živa vatra vrela,
Tek onda ću ostvariti sve te želje svoje.

Previše je želja sazrelo u meni.
U vazduhu osetim miris tvoje kože.
Kad ta slatka strast u meni povileni,
Ma, ko to osim tebe, umiriti je može.

I zato stegni srce, izdrži još malo.
Kad okopne snegovi, eto srećo mene! 
Al' proletno je sunce prozor obasjalo,
i probudi san, jedne romantične žene.