Noćas pevam, a do plača mi je,
Svaka pesma tiho me ubija.
Bez tebe mi do života nije.
Tuga mi srce, ko staklo razbija.

Ovo nije tuga –
ovo je nešto mnogo jače,
Umirem za tobom,
a ne mogu umreti.

Druge pesmama tešim,
a duša mi plače,
O, Bože, da l’ ću ikad,
tebe preboleti?

Dovoljan bi bio samo poziv jedan,
I da opet čujem ono: “Milo moje”
Krenuo bih kroz pustinju žedan,
Ma, umreću srećo, bez ljubavi tvoje.