Na kraj sela ima kuća mala.
U njoj lampa petrolejka gori.
Tu sam svoju mladost mladovala,
To su moji pozlaćeni dvori.

Tarabom je kuća ograđena.
Pokraj plota, stari šarov kunja.
Kraj bunara, ruža kalemljena,
A kraj ruže i šljiva Turgunja.

Hleba masti, paprike crvene...
Bilo nam je omiljeno jelo.
Čakšire su bile zakrpljene.
Al' ponosno, išli smo kroz selo.

Grejala nas piljevara stara.
Spavali, po dvoje u krevetu.
Nosili, od braće i sestara,
Najsrećniji, bili smo na svetu.

Subotom smo se kupati znali,
U metalnom limenom koritu.
Na pokošeno seno mirisali,
I imali, mladost bajkovitu.

Oko nas su bile kuće veće,
Al' ja moju, kao dvorac vidim.
Tu je moje, zlatno gnezdo sreće.
Ja se svoje sirotinje ne stidim.

Kućo moja, o moj mili raju!
U tebi je, sve vrilo od radosti!
Ma uvek mi grudi zaigraju,
Kad se setim tebe i mladosti.