Kaži mi Dunave brate,
Tako ti srebrnog vala.
Da l’ bi me njegova suza
I danas prepoznala?

Šapni mi tiho dok vetar čarlija
Da l’ se seti stare ljubavi svoje?
Da l’ i njemu suza u oku zasija?
K’o i meni, kad se setim nas dvoje.

O Dunave, moj lepi Dunave!
Tužna reko mladosti moje,
Prenesi mu od mene pozdrave,
A on će već znati ko je. 

Pričaj mi polako dok žubore vali,
Da li nekad svrati na obale tvoje?
Tu gde smo tajne u pesku zatrpali,
Tu gde je ostalo i srce moje.