Iz prevarenih snova probudi me
da se oči suza reše.
Zagrli me, ljubi me, ubedi me.
I kaži da ljudi greše.

Vodi me negde daleko odavde,
Što dalje od stvarnosti ove.
Tamo gde sviću jutra puna nade,
Gde brodovi mirno plove.

Slobodno uzmi srce u ruke,
I vodi me do obale sreće.
Negde do prve sigurne luke,
Gde melem rani trebati neće.

Vodi me, vodi, dolinom snova,
Gde nema ni tuge ni plača.
Tamo gde sviću jutra sasvim nova,
Da mi srce snagom ojača.

Proći će oluje i tuga će stati,
Suze će prestati liti.
Il' će srce opet s tobom zapevati,
Il' ni mene neće biti.