Govori mi moja majka stara,
Nemoj kćeri ići za čergara.
Njih ne drži ni vreme ni mesto,
Pokraj njega zaplakaćeš često.

A ja velim mojoj staroj majci
Ni u dvoru ni u zlatnoj barci,
Ne bih srcu našla takvu sreću.
Bez njega majko ja živeti neću.

I cigani majko dušu imaju.
Garave mu oči ko sunce sijaju.
U venama vrela krv se oseti,
Pokraj njega srce do neba poleti.

Kaže majka, ne veruj u čuda.
Oni svoje gnezdo grade svuda.
Vrelo sunce puteve im meri.
Ne idi mu, kajaćeš se kćeri!

Ćuti majko, suze mi ne mami.
Voleću ga nek puknu dušmani.
Pre bih drumskom rosom lice mila,
Nego u dvoru gorke suze lila.